Джхана

Автор Ассаджи, 12:18 30 декабря 2008

« назад - далее »

Ассаджи

По поводу термина "випассана джхана". Этот комментаторский термин встречается сравнительно редко, чаще употребляется его синоним "lakkhaṇūpanijjhāna".

Saṃyuttanikāya Sāratthappakāsinī Sagāthāvagga Aṭṭhakathā 1.36 Saddhāsuttavaṇṇanā:

Tattha lakkhaṇūpanijjhānaṃ nāma vipassanāmaggaphalāni.

Therein, lakkhaṇūpanijjhāna is the name of insight, path, and fruit.

Vipassanā hi tīṇi lakkhaṇāni upanijjhāyatīti lakkhaṇūpanijjhānaṃ.

Insight meditates upon the three characteristics, therefore it is meditation on characteristics.

Maggo vipassanāya āgatakiccaṃ sādhetīti lakkhaṇūpanijjhānaṃ.

The path completes the task begun by insight, therefore it is meditation on characteristics.

Phalaṃ tathalakkhaṇaṃ nirodhasaccaṃ upanijjhāyatīti lakkhaṇūpanijjhānaṃ.

Fruition meditates on the characteristic of reality that is the truth of cessation, therefore it is meditation on characteristics.

http://www.dhammawheel.com/viewtopic.php?f=33&t=5761&start=220#p186350

Ассаджи

#21
Близкое к тхеравадинскому описание джхан есть в "Шравакабхуми" Асанги.

Санскритский текст:
XX. The Chapter on the Mundane Path (Laukikamarga) in the Sravakabhumi: A Trilingual Edition (Sanskrit, Tibetan, Chinese), Annotated Translation, and Introductory Study. Volume I
https://icabs.repo.nii.ac.jp/?action=repository_uri&item_id=343
(со страницы 318)

Английский перевод:
Florin Deleanu
XX. The Chapter on the Mundane Path (Laukikamarga) in the Sravakabhumi: A Trilingual Edition (Sanskrit, Tibetan, Chinese), Annotated Translation, and Introductory Study. Volume II
https://icabs.repo.nii.ac.jp/?action=repository_uri&item_id=344
(начиная со страницы 93)

Англо-палийские соответствия:
absorption - jhāna
attainment - samāpatti
characteristic - nimitta или lakkhana
contemplation - manasikara
conviction - adhimokkha
defilement - kilesa
detriments - ādīnavā
ease - passaddhi
essence - dhammatā
ideation - saññā
image - nimitta
intuition - ñāṇadassana
joy - pīti
lust - kāmachanda
meditative object - ārammana
object - vatthu
pleasure - sukha
rough examination - vitakka
separation - viveka
station - āyatana
subtle examination - vicāra
view - ditthi

Сравнение джхан в Тхераваде, Сарвастиваде и Махаяне:
https://api-qa.scribd.com/doc/292219033/A-Cormparative-Study-of-Dhyanas-According-to-Theravada-Sarvastivada-and-Mahayana-pdf

Переводы разных отрывков Йогачарабхуми:
https://dlscrib.com/download/a-cormparative-study-of-dhyanas-according-to-theravada-sarvastivada-and-mahayana-walpola-rahula_5913a0ebdc0d609c3b959eb0_pdf

Ассаджи

#22
Из главы Аттхасалини о четырех видах джханы (стр. 222-223), с приблизительным английским переводом:

"Duvidha.m jhaana.m aaramma.nupanijjhaana~n ca lakkha.nupanijjhaana~n'ca.
Tattha a.t.thasamaapatti-pa.thaviikasi.naadiaaramma.nam upanijjhaayatii'ti
aaramman.nupanijjhaanan ti sa"nkha"gataa vipassanaa. Maggaphalaani pana lakkha.nupanijjhaana.m naama.

Tattha vipassanaa aniccadilakkha.nassa upanijjhaayanato lakkha.nupanijjhaana.m, vipassanaaya katakiccassa magge ijjhanato maggo lakkha.nupanijjhaana.m phala.m pana nirodha-sacca.m. Tattha lakkha.nam upanijjhaayatii ti lakkha.nupanijjhaana.m.

Tesu imasmi.m atthe aaramma.nupanijjhaanam adhippeta.m. Kasmaa?
Aaramma.nupanijjhaanato pacaniikajjhaapanato vaa jhaanan ti veditabba.m"

"Jhaana is twofold: that which (views or) examines closely the object and that which examines closely the characteristic marks [aaramma.nupanijjhaana~n ca lakkha.nupanijjhaana.m]. Of these two, 'object-scrutinising' jhaana examines closely eight attainments, earth and other kasinas as mental objects. Insight, the Path and Fruition are called 'characteristics-examining jhaana'.

Of these, insight is so called from its examining closely the characteristics of impermanence, etc. Because the work to be done by insight is accomplished through the Path, the Path is so called. And because Fruition examines closely the Truth of cessation, and possesses the characteristic of truth, it also is called 'characteristic-examining jhaana'.

Of these two kinds of jhaana, the 'object-examining' mode is here intended. Hence, from its examining the object and extinguishing the opposing Hindrances, jhaana is to be thus understood."

Ассаджи

Определение из Йога-сутры:

tatra pratyayaikatānatā dhyānam

2. Созерцание (дхьяна) есть сфокусированность [однородных] состояний сознания на этом [месте].

Сфокусированность сознания на созерцаемом объекте, [находящемся] в данном месте, [или, иными словами], однородное течение содержаний сознания, не нарушаемое другими содержаниями, и есть дхьяна, то есть созерцание.

http://psylib.org.ua/books/patanja/ostru/txt07.htm

Ассаджи

Изменение распознавания (сання) в джхане, описанное, например, в Поттхапада сутте:

ЦитироватьSo vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṃ savicāraṃ vivekajaṃ pītisukhaṃ paṭhamaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Tassa yā purimā kāmasaññā sā nirujjhati. Vivekajapītisukhasukhumasaccasaññā tasmiṃ samaye hoti. Vivekajapītisukhasukhumasaccasaññī yeva tasmiṃ samaye hoti. Evampi sikkhā ekā saññā uppajjati. Sikkhā ekā saññā nirujjhati.  'Ayaṃ sikkhā'ti bhagavā avoca.

Освободившись от чувственных удовольствий, освободившись от нехороших свойств, он достигает первой ступени созерцания, – связанной с устремленным рассудком и углубленным рассуждением, рожденной уединенностью, дарующей радость и счастье – и пребывает в ней. Уничтожается его прежнее сознание (сання) чувственных удовольствий. В это время в нем возникает подлинное, утонченное сознание радости и счастья, рожденного уединенностью, и с этого времени он становится подлинно и утонченно сознающим радость и счастье, рожденное уединенностью. Так, благодаря упражнению, а возникают одни состояния сознания, благодаря упражнению, уничтожаются другие состояния сознания. Таково упражнение, – сказал Блаженный.

"Quite withdrawn from sensual pleasures, withdrawn from unskillful mental qualities, the monk enters & remains in the first jhana: rapture & pleasure born from withdrawal, accompanied by directed thought & evaluation. His earlier perception of sensuality ceases, and on that occasion there is a perception of a refined truth of rapture & pleasure born of seclusion. On that occasion he is one who is percipient of a refined truth of rapture & pleasure born of seclusion. And thus it is that with training one perception arises and with training another perception ceases.

хорошо описывается Ухтомским как результат прекращения прежней доминанты с помощью новой:

" Доминанта создается односторонним накапливанием воз­буждения в определенной группе центров, как бы за счет ра­боты других центров. Это - как бы принципиальное наруше­ние равновесия между центрами. Спрашивается, где же ко­нец этого нарушения? Чем определяется конец доминанты?

Когда доминанта представляет из себя цепной рефлекс, направленный на определенный разрешающий акт, то, рас­суждая теоретически, разрешающий акт и будет концом доминанты. Когда глотание, дефекация, обнимание достигли окончательного акта, это и будет концом соответствующей доминанты и именно эндогенным ее концом.

Но возможно возникновение в центрах новой доминанты, несовместимой с первой. Склонность к беспокойной локомоции у децеребрированного животного не дает укрепиться до­минанте потирания. Возникновение новой доминанты, функ­ционально несовместимой с первою, намечает экзогенный конец для первой.

Мыслимо, далее, прямое торможение доминанты с выс­ших этажей центральной нервной системы, например с коры. Мы знаем, что и возбуждение, и торможение с коры особен­но могущественно по своему действию на спинальные центры. Но, по всем данным, это торможение с коры, направленное на доминанты "в лоб", достигается наиболее трудно. Это - задача «не думать про белого бычка», задача теоретического морализирования. Кора более успешно борется с доминанта­ми, не атакуя их «в лоб», но создавая новые, компенсирую­щие доминанты в центрах, могущие свести их на нет.

Наконец, еще исследование 1910 г. показало мне, что стой­кое, подкрепленное возбуждение центра само по себе способно подготовить в нем процесс торможения как отрицательный след за возбуждением. Это новое выражение «специального контраста», описанного Шеррингтоном. Английский физио­лог изучил его на явлении «post inhibitory exaltation»1. В опи­санном мною явлении мы имеем то же, только навыворот, и его надо назвать «post excitatory inhibition»2. Теперь в моей общей работе с И. А. Ветюковым доказано, что уже на спинальной лягушке два чувствующие нерва-синергиста, вызы­вая взаимное подкрепление рефлекторной реакции, тотчас за подкреплением рождают торможение соответствующих цент­ров. Значит, подкрепление доминанты посторонними импульсами, играющее такую существенную роль в ее характе­ристике, само по себе может подготовить ее торможение, т. е. положить ей конец.

1. Возбуждение после торможения (англ.). - Примеч. ред.
2. Торможение после возбуждения (англ.). - Примеч. ред.

По мере затухания доминанты все более сужается сфера тех раздражений, которые могут ее подкреплять, и вместе с тем все менее тормозятся прочие реакции, постепенно вы­ходя из сферы влияния доминанты; сам же доминирующий рефлекс вызывается все с более ограниченного рецептивно­го поля, - последнее постепенно входит в свои границы. "

http://filosof.historic.ru/books/item/f00/s00/z0000873/st001.shtml

Ассаджи

На этапе развития нравственности пороки устраняются с помощью развития противостоящих качеств (таданга-пахана).

На этапе развития собранности ума (самадхи) пороки приостанавливаются за счет переключения всего внимания на опору сосредоточения (устранение через приостановку, виккхамбхана-пахана).

На этапе развития мудрости отслеживаются предпосылки возникновения и исчезновения пороков, и с устранением предпосылок возникновения пороки искореняются (самуччхеда-пахана).

"Устранение через приостановку" перекликается с нейрофизиологическим понятием "торможения". По определению автора учения о доминанте А.А. Ухтомского, доминанта – это «временно господствующий очаг возбуждения в центральной нервной системе, создающий скрытую готовность организма к определённой деятельности при одновременном торможении других рефлекторных актов».



Неоходимость уединения для развития джханы перекликается с таким высказыванием Ухтомского:

"Когда мы подходим к животному, застывшему в относи­тельном покое в известной позе (например к животному, ле­жащему с подогнутыми ногами), и наносим ему самое слабое, впрочем физиологически действительное раздражение, вол­на возбуждения разливается более или менее диффузно по нервной сети, центры приходят в более или менее равномер­ное слабое возбуждение; но в то время как центры-сгибатели не смогут прибавить ничего заметного к имеющемуся уже пассивному сгибанию (в силу так называемой «активной не­достаточности мышц», благодаря которой, например, икро­ножная мышца не может разогнуть ноги в пятке, когда она вполне согнута в колене), центры-экстензоры тотчас заявят о своем возбуждении на сильно растянутых до сих пор раз­гибателях. Мы будем тогда иметь реакцию по принципу Икскюлля.

Теперь подойдем к тому же животному в момент, когда оно занято, скажем, лаканием пищи (при условии, что живот­ное не имеет причины нам не доверять). Легкое волнение, которое мы в нем вызовем, например поглаживанием, усилит лакание. Точно так же легкие раздражения содействуют ро­довому акту, ритмическая музыка облегчает трудную рабо­ту, журчанье ручейка содействует ходу мыслей Канта и т. п. Это все реакции по принципу доминанты.

Но достаточно сильное раздражение одного и того же нерва вызывает на животном глубокое вдыхание, если оно падает в момент выдыхания, и глубокое выдыхание, если оно падает в момент вдыхания. Оно может произвести сгибание, если нога была перед тем активно разогнута, и оно же ведет к разгибанию на ноге, активно согнутой. Это реакция по прин­ципу Геринга-Брейера.

В том царстве относительности, какое представляет из себя центральная нервная система, каждый из этих принци­пов имеет свое место в определенный момент и каждый бу­дет до крайности односторонен, если мы попробуем утвер­ждать его в отдельности.

Мне кажется, что всем трем мы найдем их естественное место, если представим себе мысленно ход возбуждения в ви­де кривой, балансирующей около уровня покоя. Насколько реакция может идти в двух противоположных направле­ниях (скажем: вдыхание-выдыхание, сгибание-разгибание и т. п.), кривую возбуждения мы можем изобразить в виде периода амплитудами вверх и вниз от оси покоя. Тогда в не­посредственной близи от оси покоя и при слабейших раз­дражениях мы будем иметь область реакций Икскюлля. Раз­витие возбуждения на полном ходу будет отвечать момен­ту, когда те же слабейшие раздражения будут подкреплять имеющуюся реакцию. Это - область принципа доминанты. Наконец, возбуждение, близкое к кульминации, будет те­ми же раздражениями останавливаться и переводиться через критические точки в обратные. Эта область критических ре­акций соответствует принципу Геринга-Брейера. Доминант­ные реакции приходится аналогизировать не со взрывными, как может показаться на первый взгляд, а с каталитически­ми процессами.

«Вся наша жизнь есть борьба». Это верно. И, прежде все­го, борьба возбуждений в нас самих, борьба вырастающих в нас сил и побуждений между собою, постоянное возбужде­ние и постоянное же торможение. Суровая истина о нашей природе в том, что в ней ничто не проходит бесследно и что «природа наша делаема», как выразился один древний муд­рый человек. Из следов протекшего вырастают доминанты и побуждения настоящего для того, чтобы предопределить будущее. Если не овладеть вовремя зачатками своих доми­нант, они завладеют нами. Поэтому, если нужно выработать в человеке продуктивное поведение с определенною направ­ленностью действия, это достигается ежеминутным, неусып­ным культивированием требующихся доминант. Если у от­дельного человека не хватает для этого сил, это достигается строго построенным бытом."

http://filosof.historic.ru/books/item/f00/s00/z0000873/st001.shtml

Ассаджи

Регуляция факторов джханы, описанная, например, в Тапусса сутте:

[3] "The thought occurred to me: 'What if, with the fading of rapture, I were to remain in equanimity, mindful & alert, to be physically sensitive to pleasure, and to enter & remain in the third jhana, of which the Noble Ones declare, "Equanimous & mindful, he has a pleasant abiding"?' But my heart didn't leap up at being without rapture, didn't grow confident, steadfast, or firm, seeing it as peace... So at a later time, having seen the drawback of rapture, I pursued that theme; having understood the reward of being without rapture, I familiarized myself with it. My heart leaped up at being without rapture, grew confident, steadfast, & firm, seeing it as peace. With the fading of rapture, I remained in equanimity, mindful & alert, physically sensitive to pleasure, and entered & remained in the third jhana, of which the Noble Ones declare, 'Equanimous & mindful, he has a pleasant abiding.'

и в Вимуттимагге с Висуддхимаггой (притча о теленке в главе о третьей джхане), перекликается с высказыванием Ухтомского:

"Для нашей лаборатории процесс возбуждения самым интимным и непосредственным образом связан с процессом торможения, т. е. один и тот же рефлекс, протекающий на наших глазах при тех же раздражениях, только несколько учащенных или усиленных, а также при изменившихся условиях лабильности в центрах, может перейти в явления тормоза в этих же самых центрах. Это то, что носит название "физиологического пессимума", исходя из которого Введенский развивал теорию парабиоза. С этой точки зрения нужно ожидать, что возбуждение в доминантном очаге, перешагнув через известный максимум, тем самым предопределено перейти в свою противоположность, т.е. затормозиться. Значит, если вы хотите поддерживать определенный вектор поведения, определенную деятельность. на одной и той же степени, вы должны все время в высшей степени тонко учитывать изменяющуюся конъюнктуру в раздражителях и в центрах, степень возбудимости доминирующего центра, отношение ее к возбудимости соседних центров, отсюда возможность или невозможность выявления доминантных очагов и, соответственно с этим, рассчитывать частоты и силы тех раздражении, которые продолжают вноситься в центры. Если вы хотите поддерживать один и тот же вектор на одной и той же высоте, нужно все время, я бы выразился, воспитывать данную доминанту, тщательным образом обихаживать ее, следить за тем, чтобы она не перевозбуждалась, не перешагнула известной величины, а все время соответствовала бы текущим условиям в центрах, с одной стороны, и в окружающей обстановке – с другой".

Ассаджи

Показательная история о подборе опоры для джханы из Комментария к Дхаммападе:

http://ancient-buddhist-texts.net/English-Texts/Buddhist-Legends/20-09.htm
http://www.tipitaka.net/tipitaka/dhp/verseload.php?verse=285

manikarnika

Уважаемые,  вопрос: не попадалась ли где информация по теме "может ли пребывание в джане заменить в той или иной мере обычный сон"?



Antaradhana

Цитата: manikarnika от 04:34 15 июня 2016
Уважаемые,  вопрос: не попадалась ли где информация по теме "может ли пребывание в джане заменить в той или иной мере обычный сон"?

Если исходить из логики, то видимо нет, по крайней мере полностью. Ведь известно, что и Будда и Араханты спали, хотя свободно достигали джхан. Значит телу, для восстановления необходим какой-то минимум сна, который невозможно полностью заменить джханой.

Ассаджи

Те же джханы, но у других школ, упоминаются в Брахмаджала сутте:

5. Doctrines of Nibbāna Here and Now (Diṭṭhadhammanibbānavāda): Views 58–62

93. "There are, bhikkhus, some recluses and brahmins who maintain a doctrine of Nibbāna here and now and who, on five grounds, proclaim Nibbāna here and now for an existent being. And owing to what, with reference to what, do these honorable recluses and brahmins proclaim their views?

94. "Herein, bhikkhus, a certain recluse or a brahmin asserts the following doctrine or view: 'When this self, good sir, furnished and supplied with the five strands of sense pleasures, revels in them — at this point the self attains supreme Nibbāna here and now.' In this way some proclaim supreme Nibbāna here and now for an existent being.

95. "To him another says: 'There is, good sir, such a self as you assert. That I do not deny. But it is not at that point that the self attains supreme Nibbāna here and now. What is the reason? Because, good sir, sense pleasures are impermanent, suffering, subject to change, and through their change and transformation there arise sorrow, lamentation, pain, grief, and despair. But when the self, quite secluded from sense pleasures, secluded from unwholesome states, enters and abides in the first jhāna, which is accompanied by initial and sustained thought and contains the rapture and happiness born of seclusion — at this point, good sir, the self attains supreme Nibbāna here and now.' In this way others proclaim supreme Nibbāna here and now for an existent being.

96. "To him another says: 'There is, good sir, such a self as you assert. That I do not deny. But it is not at that point that the self attains supreme Nibbāna here and now. What is the reason? Because that jhāna contains initial and sustained thought; therefore it is declared to be gross. But when, with the subsiding of initial and sustained thought, the self enters and abides in the second jhāna, which is accompanied by internal confidence and unification of mind, is free from initial and sustained thought, and contains the rapture and happiness born of concentration — at this point, good sir, the self attains supreme Nibbāna here and now.' In this way others proclaim supreme Nibbāna here and now for an existent being.

97. "To him another says: 'There is, good sir, such a self as you assert. That I do not deny. But it is not at that point that the self attains supreme Nibbāna here and now. What is the reason? It is declared to be gross because of the mental exhilaration connected with rapture that exists there. But when, with the fading away of rapture, one abides in equanimity, mindful and clearly comprehending, and still experiencing happiness with the body, enters and abides in the third jhāna, so that the ariyans announce: "He abides happily, in equanimity and mindfulness" — at this point, good sir, the self attains supreme Nibbāna here and now.' In this way some proclaim supreme Nibbāna here and now for an existent being.

98. "To him another says: 'There is, good sir, such a self as you assert. That I do not deny. But it is not at that point that the self attains supreme Nibbāna here and now. What is the reason? It is declared to be gross because a mental concern, 'Happiness,' exists there. But when, with the abandoning of pleasure and pain, and with the disappearance of previous joy and grief, one enters and abides in the fourth jhāna, which is without pleasure and pain and contains purification of mindfulness through equanimity — at this point, good sir, the self attains supreme Nibbāna here and now.' In this way some proclaim supreme Nibbāna here and now for an existent being.

"This, bhikkhus, the Tathāgata understands... and it is concerning these that those who would rightly praise the Tathāgata in accordance with reality would speak.

99. "It is on these five grounds, bhikkhus, that these recluses and brahmins who maintain a doctrine of Nibbāna here and now proclaim supreme Nibbāna here and now for an existent being. Whatever recluses or brahmins proclaim supreme Nibbāna here and now for an existent being, all of them do so on these five grounds or on a certain one of them. Outside of these there is none.

http://www.accesstoinsight.org/tipitaka/dn/dn.01.0.bodh.html

Balabust

Цитата: Antaradhana от 06:30 09 июля 2017

Если исходить из логики, то видимо нет, по крайней мере полностью. Ведь известно, что и Будда и Араханты спали, хотя свободно достигали джхан. Значит телу, для восстановления необходим какой-то минимум сна, который невозможно полностью заменить джханой.
А еще читал из дхаммапады вроде
Один монах брал рис прозапас потом выяснилось это чтобы дольше находиться в джхане он ел  запасенный рис и продалжал медитировать.

Ассаджи

Текст Семена Рябкова (с некоторыми сокращениями), который он выкладывал на стене Буддизм.

ЦитироватьВ Кандарака сутте (МН 51) Будда говорит страннику Кандараке и сыну укротителя слонов Пессе, что монахи живут, практикуя четыре основы внимательности. И тогда Песса заявляет: "...Время от времени и мы тоже, миряне, облачённые в белые одежды, также пребываем с умами, настроенными на 4 опоры внимательности. И мы, Господин, устраняя жажду и печаль к миру, пребываем в усердии, бдительные, осознанные, созерцая тело в теле... чувство в чувствах... ум в уме... объекты ума в объектах ума".

Кроме этого отрывка есть и другие, показывающие, что миряне достигали джхан. В Маха Судассане сутте (ДН 17) царь Судассана мог не только достигать 4 джхан, но также пребывать в 4 безмерных обителях. В Ачела сутте (СН 41.9) домохозяин Читта говорит голому аскету Ачеле Кассапе, что он может входить в 4 джханы и не подвержен чувствительности. В Нандана сутте (АН 7.50) Уттара Нанданата говорит Сарипутте, что она может входить в 4 джханы настолько долго, насколько того пожелает. В Уннабха Брахмана сутте (СН 48.42) Будда излагает основы учения брахману Уннабхе. В конце Будда заявляет об Уннабхе: "Если бы, монахи, этот брахман Уннабха умер бы прямо сейчас, то не было бы какой-либо путы, за счет которой он вернулся бы обратно в этот мир". Будда сделал подобное заявление, чтобы показать, что он был "джхановым не-возвращенцем" (СА 3.246).

Ассаджи

#33
Ленс Казинс провел параллели между описанием джхан и описанием возвышенных состояний в книге "Внутренний замок" Терезы Авильской:

Lance S. Cousins, The Stages of Christian Mysticism and Buddhist Purification: Interior Castle of St. Teresa of Ávila and the Path of Purification of Buddhaghosa

(статья прилагается)

Описание содержания книги из другой статьи на русском:

ЦитироватьВ отличие от трактатов о молитве, написанных еще до св. Игнатия, работы св. Терезы носят практический и описательный, а не теоретический и разъясняющий характер. В них содержатся бесценные психологические интуиции, основанные на личном опыте и глубоких наблюдениях за поведением других. Воспользовавшись Внутренним замком в качестве путеводителя, проследим путь возрастания в молитве в представлении св. Терезы.

Она изображает душу как замок с многочисленными покоями или обителями (moradas), в центре которого восседает на троне Христос-Царь. Достигающий успехов в молитвенной практике, переходит из одной обители в другую, пока не пройдет через семь и не попадет, наконец, в самую сокровенную комнату. За стенами замка полная тьма, а в окружающем его рве кишат в грязи мерзкие твари. Решивший последовать путем молитвы и отрекающийся от всего тварного, попадает в замок и начинает молитвенное восхождение, которое проходит через три первые стадии деятельной или аскетической молитвы, а затем через четыре стадии пассивной или мистической молитвы. Как же понимает св. Тереза молитву?

"По-моему, — говорит она, — мысленно творимая молитва есть не что иное, как дружеская беседа, часто проходящая наедине с Тем, Кто, как нам известно, любит нас". Это наполненный любовью диалог друзей, а восхождение в молитве является прямым свидетельством возрастания в духовной жизни. Признавая значение познания, св. Тереза, однако, настаивает на том, что возрастание в молитве состоит не столько в продолжительных размышлениях, сколько в том, чтобы любить больше. Кроме того, подобно св. Иоанну Креста, она страстно защищает добровольность души в подчинении действию Святого Духа. Именно поэтому она всегда во всеоружии для защиты души от тирании установленного метода. Св. Тереза не отождествляла духовную жизнь в целом с молитвенной практикой; она рассматривала многие другие темы, такие как: самопознание, смирение, братская любовь, духовное руководство, духовная дружба, аскетизм и апостольство.

Намереваясь теперь проследить путешествие по стадиям молитвы, описанным во Внутреннем замке, мы обнаруживаем, что в первом "покое" или в первой обители молящийся пребывает в состоянии новоначального, живущего благодатно, но все еще крепко связанного с вещами земными, а потому всегда находящегося под угрозой отпадения от своих добрых порывов. Молитвенная практика на этом этапе представляет собой исключительно молитву, произносимую вслух.

Попадая во второй "покой", молящийся всерьез приступает к мысленно творимой молитве, хотя часто случаются периоды сухости и препятствий, подталкивающие душу к отказу от борьбы. Характерная для этого этапа молитва — дискурсивная медитация. Хотя дискурсивная молитва — это в сущности молитва размышления, она не просто состоит в умозаключениях, но и обязательно завершается в любви. Тем, кто имеет склонность к "продолжительной умственной работе", св. Тереза рекомендует прибегать к медитациям о Христе и беседовать с Ним; тем же, кому трудно контролировать себя в медитации, она предлагает медленно повторять или читать какую-нибудь молитву вслух и размышлять над произносимыми словами.

Перейдя в третий "покой", человек вступает в последнюю стадию естественной или стяжаемой молитвы, называемой молитвой стяжаемой сосредоточенности. Это — осознание присутствия Божия, являющееся настолько живым и ясным, что все способности соединяются в состоянии сосредоточенности и внимания к Богу. Св. Тереза говорит, что развитию этого вида молитвы можно способствовать, если человек вынашивает в себе осознание Божиего присутствия, подчиняется всецело божественной воле и неизменно стремится к тому, чтобы ощущать присутствие Бога не только во время молитвы, но и во всех случаях жизни. Поскольку этот этап молитвы представляет переход от аскетической к мистической молитве, то преодоление его может происходить с различной степенью напряженности.

В четвертом "покое" молящийся знакомится с первым типом мистической молитвы, молитвы сверхъестественной, ниспосылаемой свыше, называемой общим термином — молитва покоя. Именно ниспосылаемая или пассивная сосредоточенность состоит по существу в сокровенном соединении разума с Богом, так что душа наслаждается ярким и живым осознанием Божиего присутствия.

Однако совершенная молитва в четвертом "покое" — это, собственно говоря, молитва умиротворения. Это тип молитвы, когда воля наполняется божественной любовью и соединяется с Богом как со своим высшим благом, хотя память и воображение все еще свободны или "несвязаны", так что иногда даже угрожают неприятностями. Поэтому св. Тереза советует сохранять спокойствие и сосредоточенность перед Богом, погрузившись полностью в лоно божественной любви.

Цель божественного воздействия на душу — уловить все способности души и сконцентрировать их на Боге. Следовательно, в пятом "покое" молящийся узнает молитву соединения, которая допускает много степеней интенсивности. В молитве простого соединения все способности души собираются в Боге. Тогда человек осознает присутствие Бога в такой мере, "что, глядя внутрь себя, уже не сомневается в том, что он в Боге, а Бог — в нем".

По мере того, как Бог все больше и больше овладевает душой и наполняет ее Своим светом и утешением, человек переживает молитву экстатического соединения, которая являет собой вход в шестой "покой" и введение в "мистическое обручение". Здесь — на высотах мистической молитвы — как и на высших ступенях молитвы аскетической, попускаются большие искушения и страдания с той лишь разницей, что теперь это мистическое или пассивное очищение. Нередко случается, что на этой ступени молитва сопровождается сверхъестественными мистическими явлениями, такими как: экстазы, восхищенность, локуции, видения и т.д. Затем, в седьмом и последнем "покое", приходит осознание Мольбы Христа к Своему Небесному Отцу: "Да будут едино, как Мы едино. Я в них, и Ты во Мне" (Ин 17; 22-23). Это — состояние мистического брака или преображающий союз, и св. Тереза утверждает, что мистическое обручение и мистический брак настолько близки, что шестой и седьмой "покои" вполне можно было бы объединить.

В преображающем союзе Три Божественные Личности раскрываются необычным образом, часто через интеллектуальное видение, и не удивительно, что Христос открывается душе в Своем святом человечестве. В результате душа полностью забывает о себе, она жаждет страданий и радуется мукам, она всеми силами ревнует о спасении душ. Таким образом, вершина мистической созерцательной молитвы увенчана апостольским горением. Как говорит св. Тереза, "Марфа и Мария действуют совместно".

http://www.gumer.info/bogoslov_Buks/katholic/Aumann/08.php

Ассаджи

Сами по себе джханы не лишают всех пороков:

Цитировать"Furthermore, a person of no integrity — secluded from sensuality, secluded from unskillful qualities, enters & remains in the first jhāna: rapture & pleasure born of seclusion, accompanied by directed thought & evaluation. He notices, 'I have gained the attainment of the first jhāna, but these other monks have not gained the attainment of the first jhāna.' He exalts himself for the attainment of the first jhāna and disparages others. This is the quality of a person of no integrity.

"But a person of integrity notices, 'The Blessed One has spoken of non-fashioning even with regard to the attainment of the first jhāna, for by whatever means they construe it, it becomes otherwise from that.'  So, giving priority to non-fashioning, he neither exalts himself for the attainment of the first jhāna nor disparages others. This is the quality of a person of integrity.

"Furthermore, a person of no integrity... enters & remains in the second jhāna... the third jhāna... the fourth jhāna... the dimension of the infinitude of space... the dimension of the infinitude of consciousness... the dimension of nothingness... the dimension of neither perception nor non-perception. He notices, 'I have gained the attainment of the dimension of neither perception nor non-perception, but these other monks have not gained the attainment of the dimension of neither perception nor non-perception.' He exalts himself for the attainment of the dimension of neither perception nor non-perception and disparages others. This is the quality of a person of no integrity.

"A person of integrity notices, 'The Blessed One has spoken of non-fashioning even with regard to the attainment of the dimension of neither perception nor non-perception, for by whatever means they construe it, it becomes otherwise from that.' So, giving priority to non-fashioning, he neither exalts himself for the attainment of the dimension of neither perception nor non-perception nor disparages others. This is the quality of a person of integrity.

"A person of integrity, completely transcending the dimension of neither perception nor non-perception, enters & remains in the cessation of feeling & perception. When he sees with discernment, his effluents are ended. This is a monk who does not construe anything, does not construe anywhere, does not construe in any way."

https://www.accesstoinsight.org/tipitaka/mn/mn.113.than.html

Bahupada

Цитата: Ассаджи от 18:03 16 октября 2017
Текст Семена Рябкова (с некоторыми сокращениями), который он выкладывал на стене Буддизм.

Цитировать
....
Кроме этого отрывка есть и другие, показывающие, что миряне достигали джхан.

По Пити-сутте (AN - Pītisutta) Будда побуждает Анатхапиндику и пятьсот его спутников, с которыми он посетил Будду, не довольствоваться только лишь осознанием того, что они поддерживают сангху всем необходимым, а еще и временами удаляться для пребывания в восторженном уединении:

Цитировать
Tasmātiha, gahapati, evaṃ sikkhitabbaṃ – 'kinti mayaṃ kālena kālaṃ pavivekaṃ pītiṃ upasampajja vihareyyāmā'ti! Evañhi vo, gahapati, sikkhitabba''nti.

Традиционный Комментарий разъясняет, что в данном случае речь идет о восторге (pīti), возникающем в первой и второй джханах:
ЦитироватьPavivekaṃ pītinti paṭhamadutiyajjhānāni nissāya uppajjanakapītiṃ

Ассаджи

Бханте Юттадхаммо пишет о том, что слово "джхана" означает просто "поглощенность", и что её достигают не только буддисты:

Цитировать... one cannot take the word jhāna as referring to an exclusive entity with a specific meaning. It means "meditation", or perhaps "trance" or "absorbtion".

...

When we step back from our preconceived notions of what jhāna might be, I think we can clearly see that, rather than being some exclusively Buddhist attainment, jhāna simply refers to meditative focus or samādhi, and so it is unwarranted to claim that what Alara and Udaka taught "could not have been connected with Jhāna", not to mention going against the whole Theravadin commentatorial tradition and Abhidhamma.

http://yuttadhammo.sirimangalo.org/2011/02/a-critique-of-brahmavamso-jhanas.html

LXNDR

разумеется, учитывая упоминание в суттах возможности неправильного сосредоточения

в самадхи погружаются и индуисты

manikarnika

А не попадались ли кому временные ориентиры по перехода от этапа к этапу (четверка для практики анапаны, как у Па Аук Саяду в книжке?

Ассаджи

Из Тисса-Меттеййа сутты Сутта-Нипаты (4.7, с переводом Бхиккху Бодхи):

Цитироватьyaso kitti ca yā pubbe,
hāyate vāpi tassa sā.
etampi disvā sikkhetha,
methunaṃ vippahātave.


817. "Whatever fame and acclaim he previously enjoyed,
these fall away from him.
Having seen this, one should train
to abandon sexual intercourse.   
   
saṅkappehi pareto so,
kapaṇo viya jhāyati.
sutvā paresaṃ nigghosaṃ,
maṅku hoti tathāvidho.


"Oppressed by his thoughts,
he broods like a poor wretch.
Having heard the reprimand of others,
one such as this is humiliated.

Из Ниддесы, с переводом Бхиккху Бодхи:

Цитировать818. For one who does not abandon sexual intercourse, [537] oppressed by his thoughts . . . is humiliated. The reprimand of others: words of blame from his preceptor and others. Humiliated: discomfited.

saṅkappehi pareto so, kapaṇo viya jhāyatīti. kāmasaṅkappena byāpādasaṅkappena vihiṃsāsaṅkappena diṭṭhisaṅkappena phuṭṭho pareto samohito samannāgato pihito kapaṇo viya mando viya momūho viya jhāyati pajjhāyati nijjhāyati apajjhāyati. yathā ulūko rukkhasākhāyaṃ mūsikaṃ magayamāno jhāyati pajjhāyati nijjhāyati apajjhāyati, yathā kotthu nadītīre macche magayamāno jhāyati pajjhāyati nijjhāyati apajjhāyati, yathā biḷāro sandhisamalasaṅkaṭire mūsikaṃ magayamāno jhāyati pajjhāyati nijjhāyati apajjhāyati, yathā gadrabho vahacchinno sandhisamalasaṅkaṭire jhāyati pajjhāyati nijjhāyati apajjhāyati; evamevaṃ so vibbhantako kāmasaṅkappena byāpādasaṅkappena vihiṃsāsaṅkappena diṭṭhisaṅkappena phuṭṭho pareto samohito samannāgato pihito kapaṇo viya mando viya momūho viya jhāyati pajjhāyati nijjhāyati apajjhāyatīti — saṅkappehi pareto so kapaṇo viya jhāyati.

Nidd I 109–10. Oppressed by his thoughts, he broods like a poor wretch: Troubled, oppressed, weighed down, pursued, and closed in by sensual thought, malevolent thought, aggressive thought, and thought of views, like a poor wretch, like a dullard, like a stupid person he meditates, premeditates, out-meditates, and mismeditates. Just as an owl on a branch waiting for a mouse meditates, premeditates, out-meditates, and mismeditates, or just as a jackal on a riverbank waiting for fish meditates, premeditates, out-meditates, and mismeditates, or just as a cat waiting for a mouse by an alley or drain or rubbish bin meditates, premeditates, out-meditates, and mismeditates, or just as a donkey unladen, standing by a door-post or a dust-bin or a drain, meditates, premeditates, out-meditates, and mismeditates (see MN I 334,18–34), so the one who leaves the homeless life meditates, premeditates, out-meditates, and mismeditates like a poor wretch, like a dullard, like a stupid person — troubled, oppressed, weighed down, pursued, and closed in by sensual thought, malevolent thought, aggressive thought, and thought of views.