Ангуттара Никая III.65[1]

Калама сутта

Проповедь Каламам

Только для бесплатного распространения

Перевод с пали: Ньянапоника Тхера и Бхиккху Бодхи
Anguttara Nikaya "Numerical Discourses of the Buddha":
An Anthology of suttas from the Anguttara Nikaya
by
Nyanaponika Thera and Bhikkhu Bodhi, Altamira Press,1999
Предисловие: Тханиссаро Бхиккху [2]
Перевод с английского: А. Газарян
Редактирование: Д.А. Ивахненко


Предисловие

Несмотря на то, что эта проповедь часто цитируется как предоставленный Буддой карт-бланш следовать своему собственному ощущению правильного и неправильного, на самом деле она гораздо более строга, чем кажется. Не следует придерживаться традиций только потому, что это традиции. Преданиям (таким как исторические свидетельства или новости) не стоит следовать только потому, что их источники кажутся достоверными. Своим предпочтениям не стоит следовать только потому, что они кажутся логичными, или потому что они созвучны собственным эмоциям. Вместо этого, любые взгляды, любые убеждения нужно исследовать на предмет того результата, который получается при их применении на практике; и, чтобы предотвратить возможное влияние каких-либо своих предубеждений или ограничений понимания этих результатов, эти взгляды и убеждения нужно вдобавок проверить на соответствие с опытом мудрых людей. Способность задавать вопросы и проверять свои убеждения должным способом называется основательным вниманием. Способность распознать и выбирать мудрых людей в качестве своих наставников называется способностью приобретать добрых друзей. Согласно Iti 16-17, они являются наиболее важными соответственно внутренними и внешними факторами, позволяющими добиться цели практики.
В качестве пищи для размышлений относительно того, как исследовать убеждения на практике, см. MN 61, MN 95, AN 7.80, и AN 8.53. Относительно оценки того, является ли другой человек мудрым, см. MN 110, AN 4.192, и AN 8.54.


Вот что я слышал. Однажды Благословенный, странствуя с большим сообществом монахов, прибыл в город Каламов, называемый Кесапутта [3]. И каламы из Кесапутты услышали: «Поистине, отшельник Готама, сын Сакьев, отказавшийся от мирской жизни из рода Сакьев, прибыл в Кесапутту. O нем, почтенном Готаме, идет такая добрая слава: 'Действительно таков Благословенный, достойный, в совершенстве Пробудившийся, одаренный знанием и добродетелями, достигший блага, знаток мира, несравненный проводник для обучения существ, Учитель богов и людей, Благословенный Будда' [4]. Он учит об этом мире с его богами, Марой, Брахмой, о нынешнем поколении, с его отшельниками и брахманами, с его богами и людьми, познав это посредством своего прямого видения. Он утверждает Дхамму, превосходную в начале, превосходную в середине, превосходную в конце – в ее духе и букве; наставляет в праведной жизни, чистой и совершенной. Поистине, хорошо лицезреть арахантов, подобных ему».

Evaṃ me sutaṃ – ekaṃ samayaṃ bhagavā kosalesu cārikaṃ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṃ yena kesamuttaṃ [kesaputtaṃ (sī. syā. kaṃ. pī.)] nāma kālāmānaṃ nigamo tadavasari. Assosuṃ kho kesamuttiyā kālāmā – ‘‘samaṇo khalu, bho, gotamo sakyaputto sakyakulā pabbajito kesamuttaṃ anuppatto. Taṃ kho pana bhavantaṃ gotamaṃ evaṃ kalyāṇo kittisaddo abbhuggato – ‘itipi so bhagavā arahaṃ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṃ buddho bhagavā’ti. So imaṃ lokaṃ sadevakaṃ samārakaṃ sabrahmakaṃ sassamaṇabrāhmaṇiṃ pajaṃ sadevamanussaṃ sayaṃ abhiññā sacchikatvā pavedeti. So dhammaṃ deseti ādikalyāṇaṃ majjhekalyāṇaṃ pariyosānakalyāṇaṃ sātthaṃ sabyañjanaṃ, kevalaparipuṇṇaṃ parisuddhaṃ brahmacariyaṃ pakāseti. Sādhu kho pana tathārūpānaṃ arahataṃ dassanaṃ hotī’’’ti.

И вот каламы из Кесапутты приблизились к тому месту, где находился Благословенный. Некоторые из них, изъявив ему должное почтение, сели в стороне; некоторые же обменялись с ним приветствиями и после дружелюбных и сердечных слов, сели в стороне; некоторые почтительно поклонившись ему, сели в стороне; некоторые, оставаясь безмолвными, сели в стороне.

Atha kho kesamuttiyā kālāmā yena bhagavā tenupasaṅkamiṃsu; upasaṅkamitvā appekacce bhagavantaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdiṃsu, appekacce bhagavatā saddhiṃ sammodiṃsu, sammodanīyaṃ kathaṃ sāraṇīyaṃ vītisāretvā ekamantaṃ nisīdiṃsu, appekacce yena bhagavā tenañjaliṃ paṇāmetvā ekamantaṃ nisīdiṃsu, appekacce nāmagottaṃ sāvetvā ekamantaṃ nisīdiṃsu, appekacce tuṇhībhūtā ekamantaṃ nisīdiṃsu.

Затем каламы сказали Благословенному: «Господин, Кесапутту посещают разные отшельники и брахманы. Они разъясняют и истолковывают лишь свои собственные учения, принижая, разоблачая, оскорбляя и черня учения других. Затем приходят другие отшельники и брахманы, которые так же разъясняют и истолковывают лишь свои собственные учения, принижая, разоблачая, оскорбляя и черня учения других. И у нас, Почтенный, недоумение и сомнение относительно того, которые из этих благих отшельников говорят истину, а которые – ложь»

Ekamantaṃ nisinnā kho te kesamuttiyā kālāmā bhagavantaṃ etadavocuṃ – ‘‘Santi, bhante, eke samaṇabrāhmaṇā kesamuttaṃ āgacchanti. Te sakaṃyeva vādaṃ dīpenti jotenti, parappavādaṃ pana khuṃsenti vambhenti paribhavanti omakkhiṃ karonti. Aparepi, bhante, eke samaṇabrāhmaṇā kesamuttaṃ āgacchanti. Tepi sakaṃyeva vādaṃ dīpenti jotenti, parappavādaṃ pana khuṃsenti vambhenti paribhavanti omakkhiṃ karonti. Tesaṃ no, bhante, amhākaṃ hoteva kaṅkhā hoti vicikicchā – ‘ko su nāma imesaṃ bhavataṃ samaṇabrāhmaṇānaṃ saccaṃ āha, ko musā’’’ti?

– И правильно, каламы, что вы сомневаетесь; правильно, что вы пребываете в недоумении. Неуверенность возникает в вас относительно того, что само по себе сомнительно.
Внемлите, каламы. «Не руководствуйтесь преданиями, традиционностью учения, слухами, священными писаниями, умозрительными доводами, логическими доказательствами, рассуждениями о причинах, умозрительным принятием взглядов, кажущейся осведомленностью говорящего, или мыслью «этот монах – наш учитель»[5], но когда вы узнаете сами, что 'эти способы поведения вредны, эти способы поведения предосудительны; эти способы поведения порицаемы мудрыми; а будучи практикуемы и доведены до полного развития, причинят вред и приведут к страданию' – тогда вам следует отказаться от них».

‘‘Alañhi vo, kālāmā, kaṅkhituṃ alaṃ vicikicchituṃ. Kaṅkhanīyeva pana vo ṭhāne vicikicchā uppannā’’.

‘‘Etha tumhe, kālāmā, mā anussavena, mā paramparāya, mā itikirāya, mā piṭakasampadānena, mā takkahetu, mā nayahetu, mā ākāraparivitakkena, mā diṭṭhinijjhānakkhantiyā, mā bhabbarūpatāya, mā samaṇo no garūti. Yadā tumhe, kālāmā, attanāva jāneyyātha – ‘ime dhammā akusalā, ime dhammā sāvajjā, ime dhammā viññugarahitā, ime dhammā samattā samādinnā ahitāya dukkhāya saṃvattantī’’’ti, atha tumhe, kālāmā, pajaheyyātha.

– Как вы считаете, каламы, когда в человеке появляется алчность, ненависть и заблуждения, идет ли это ему во вред или ведет его к благоденствию?[6]

‘‘Taṃ kiṃ maññatha, kālāmā, lobho purisassa ajjhattaṃ uppajjamāno uppajjati hitāya vā ahitāya vā’’ti?

– Идет во вред, Господин.

‘‘Ahitāya, bhante’’.

– А если, каламы, человек, который исполнен желаний, испытывает ненависть и находится в заблуждении, который побежден алчностью, ненавистью и неведением, чьи мысли находятся под их властью, отнимет жизнь, возьмет то что ему не дано, совершит прелюбодеяние и станет обманывать, а также будет призывать других к этому же – будет ли это ему во вред и приведет ли его к длительному страданию?

‘‘Luddho panāyaṃ, kālāmā, purisapuggalo lobhena abhibhūto pariyādinnacitto pāṇampi hanati, adinnampi ādiyati, paradārampi gacchati, musāpi bhaṇati, parampi tathattāya samādapeti, yaṃ sa hoti dīgharattaṃ ahitāya dukkhāyā’’ti.

– Да, Господин.

‘‘Evaṃ, bhante’’.


‘‘Taṃ kiṃ maññatha, kālāmā, doso purisassa ajjhattaṃ uppajjamāno uppajjati hitāya vā ahitāya vā’’ti?

‘‘Ahitāya, bhante’’.

‘‘Duṭṭho panāyaṃ, kālāmā, purisapuggalo dosena abhibhūto pariyādinnacitto pāṇampi hanati, adinnampi ādiyati, paradārampi gacchati, musāpi bhaṇati, parampi tathattāya samādapeti, yaṃ sa hoti dīgharattaṃ ahitāya dukkhāyā’’ti.

‘‘Evaṃ, bhante’’.

‘‘Taṃ kiṃ maññatha, kālāmā, moho purisassa ajjhattaṃ uppajjamāno uppajjati hitāya vā ahitāya vā’’ti?

‘‘Ahitāya, bhante’’.

‘‘Mūḷho panāyaṃ, kālāmā, purisapuggalo mohena abhibhūto pariyādinnacitto pāṇampi hanati, adinnampi ādiyati, paradārampi gacchati, musāpi bhaṇati, parampi tathattāya samādapeti, yaṃ sa hoti dīgharattaṃ ahitāya dukkhāyā’’ti.

‘‘Evaṃ, bhante’’.

– Как вы считаете, каламы, умелы ли эти способы поведения или неумелы?

‘‘Taṃ kiṃ maññatha, kālāmā, ime dhammā kusalā vā akusalā vā’’ti?

– Неумелы, Господин.

‘‘Akusalā, bhante’’.

– Предосудительны или безукоризненны?

‘‘Sāvajjā vā anavajjā vā’’ti?

– Предосудительны, Господин.

‘‘Sāvajjā, bhante’’.

– Порицаемы или одобряемы мудрыми?

‘‘Viññugarahitā vā viññuppasatthā vā’’ti?

– Порицаемы, Господин.

‘‘Viññugarahitā, bhante’’.

– Будучи практикуемы и доведены до полного развития, они причиняют вред и ведут к страданию, разве не так? Как вам кажется?

‘‘Samattā samādinnā ahitāya dukkhāya saṃvattanti, no vā? Kathaṃ vā ettha hotī’’ti?

– Будучи практикуемы и доведены до полного развития, эти способы поведения причиняют вред и ведут к страданию. Так нам кажется.

‘‘Samattā, bhante, samādinnā ahitāya dukkhāya saṃvattantīti. Evaṃ no ettha hotī’’ti.

– Вот поэтому, каламы говорится «Не руководствуйтесь...»
Внемлите, каламы. «Не руководствуйтесь преданиями, традиционностью учения, слухами, священными писаниями, умозрительными доводами, логическими доказательствами, рассуждениями о причинах, умозрительным принятием взглядов, кажущейся осведомленностью говорящего, или мыслью «этот монах – наш учитель», но когда вы узнаете сами, что 'эти способы поведения умелы, эти способы поведения безукоризненны, эти способы поведения одобряемы мудрыми, а будучи практикуемы и доведены до полного развития, ведут к благоденствию и счастью' – тогда вам следует пребывать в них».

‘‘Iti kho, kālāmā, yaṃ taṃ avocumhā – ‘etha tumhe, kālāmā! Mā anussavena, mā paramparāya, mā itikirāya, mā piṭakasampadānena, mā takkahetu, mā nayahetu, mā ākāraparivitakkena, mā diṭṭhinijjhānakkhantiyā, mā bhabbarūpatāya, mā samaṇo no garūti. Yadā tumhe kālāmā attanāva jāneyyātha – ‘ime dhammā akusalā, ime dhammā sāvajjā, ime dhammā viññugarahitā, ime dhammā samattā samādinnā ahitāya dukkhāya saṃvattantīti, atha tumhe, kālāmā, pajaheyyāthā’ti, iti yaṃ taṃ vuttaṃ, idametaṃ paṭicca vuttaṃ.

‘‘Etha tumhe, kālāmā, mā anussavena, mā paramparāya, mā itikirāya, mā piṭakasampadānena, mā takkahetu, mā nayahetu, mā ākāraparivitakkena, mā diṭṭhinijjhānakkhantiyā, mā bhabbarūpatāya, mā samaṇo no garūti. Yadā tumhe, kālāmā, attanāva jāneyyātha – ‘ime dhammā kusalā, ime dhammā anavajjā, ime dhammā viññuppasatthā, ime dhammā samattā samādinnā hitāya sukhāya saṃvattantī’ti, atha tumhe, kālāmā, upasampajja vihareyyātha.

Как вы считаете, каламы, когда в человеке возникает отсутствие алчности, отсутствие ненависти и отсутствие заблуждений, идет ли это ему во вред или ведет его к благоденствию?

‘‘Taṃ kiṃ maññatha, kālāmā, alobho purisassa ajjhattaṃ uppajjamāno uppajjati hitāya vā ahitāya vā’’ti?

– Ведет к благоденствию, Господин.

‘‘Hitāya, bhante’’.

– А если, каламы, человек, у которого отсутствует алчность, отсутствует ненависть и который не находится в заблуждении, который не побежден алчностью, ненавистью и неведением, чьи мысли не находятся под их властью, воздерживается от лишения жизни, от взятия того что ему не дано, от совершения прелюбодеяния и от обмана, а также будет призывать других к этому же – будет ли это способствовать его благоденствию и долговечному счастью?

‘‘Aluddho panāyaṃ, kālāmā, purisapuggalo lobhena anabhibhūto apariyādinnacitto neva pāṇaṃ hanati, na adinnaṃ ādiyati, na paradāraṃ gacchati, na musā bhaṇati, na parampi tathattāya samādapeti, yaṃ sa hoti dīgharattaṃ hitāya sukhāyā’’ti.

– Да, Господин

‘‘Evaṃ, bhante’’.


‘‘Taṃ kiṃ maññatha, kālāmā, adoso purisassa ajjhattaṃ uppajjamāno uppajjati…pe… amoho purisassa ajjhattaṃ uppajjamāno uppajjati…pe… hitāya sukhāyā’’ti.

‘‘Evaṃ bhante’’.

– Как вы считаете, каламы, умелы ли эти способы поведения или неумелы?

‘‘Taṃ kiṃ maññatha, kālāmā, ime dhammā kusalā vā akusalā vā’’ti?

– Умелы, Господин.

‘‘Kusalā, bhante’’.

– Предосудительны или безукоризненны?

‘‘Sāvajjā vā anavajjā vā’’ti?

– Безукоризненны, Господин.

‘‘Anavajjā, bhante’’.

– Порицаемы или одобряемы мудрыми?

‘‘Viññugarahitā vā viññuppasatthā vā’’ti?

– Одобряемы, Господин.

‘‘Viññuppasatthā, bhante’’.

– Будучи практикуемы и доведены до полного развития, они ведут к благоденствию и счастью, разве не так? Как вам кажется?

‘‘Samattā samādinnā hitāya sukhāya saṃvattanti no vā? Kathaṃ vā ettha hotī’’ti?

– Будучи практикуемы и доведены до полного развития, эти способы поведения ведут к благоденствию и счастью. Так нам кажется.

‘‘Samattā, bhante, samādinnā hitāya sukhāya saṃvattanti. Evaṃ no ettha hotī’’ti.

– Вот поэтому, каламы говорится «Не руководствуйтесь...»

‘‘Iti kho, kālāmā, yaṃ taṃ avocumhā – ‘etha tumhe, kālāmā! Mā anussavena, mā paramparāya, mā itikirāya, mā piṭakasampadānena, mā takkahetu, mā nayahetu, mā ākāraparivitakkena, mā diṭṭhinijjhānakkhantiyā, mā bhabbarūpatāya, mā samaṇo no garūti. Yadā tumhe, kālāmā, attanāva jāneyyātha – ime dhammā kusalā, ime dhammā anavajjā, ime dhammā viññuppasatthā, ime dhammā samattā samādinnā hitāya sukhāya saṃvattantīti, atha tumhe, kālāmā, upasampajja vihareyyāthā’ti, iti yaṃ taṃ vuttaṃ idametaṃ paṭicca vuttaṃ.

Так, каламы, тот благородный ученик, лишенный алчности, лишенный недоброжелательности, лишенный заблуждений, непосредственно постигающий, неизменно внимательный – пребывает, пронизывая разумом, исполненным дружелюбия одну сторону света, затем вторую, затем третью, затем четвертую. Он пребывает, пронизывая великим, всеобъемлющим, безграничным, не враждебным, не злонамеренным разумом, исполненным дружелюбия, весь мир вверх, вниз, поперек, во все стороны[7].

‘‘Sa kho so, kālāmā, ariyasāvako evaṃ vigatābhijjho vigatabyāpādo asammūḷho sampajāno patissato mettāsahagatena cetasā ekaṃ disaṃ pharitvā viharati, tathā dutiyaṃ, tathā tatiyaṃ, tathā catutthaṃ, iti uddhamadho tiriyaṃ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṃ lokaṃ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjhena pharitvā viharati.

Он пребывает, пронизывая разумом, исполненным сострадания одну сторону света...

Karuṇāsahagatena cetasā…pe…

Он пребывает, пронизывая разумом, исполненным сопереживающей радости одну сторону света...

muditāsahagatena cetasā…pe… 

Он пребывает, пронизывая разумом, исполненным безмятежного наблюдения одну сторону света, затем вторую, затем третью, затем четвертую. Он пребывает, пронизывая великим, всеобъемлющим, безграничным, не враждебным, не злонамеренным разумом, исполненным безмятежного наблюдения, весь мир вверх, вниз, поперек, во все стороны.

upekkhāsahagatena cetasā ekaṃ disaṃ pharitvā viharati, tathā dutiyaṃ, tathā tatiyaṃ, tathā catutthaṃ, iti uddhamadho tiriyaṃ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṃ lokaṃ upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjhena pharitvā viharati.

Тогда, каламы, такой благородный ученик, освободивший свой ум от враждебности, от недоброжелательности, сделавший его непорочным и чистым – уже в этой жизни находит четыре утешения.

‘‘Sa kho so, kālāmā, ariyasāvako evaṃ averacitto evaṃ abyāpajjhacitto evaṃ asaṃkiliṭṭhacitto evaṃ visuddhacitto. Tassa diṭṭheva dhamme cattāro assāsā adhigatā honti. 

Первое утешение, которое он находит – следующее: «Если есть иной мир, и если хорошие и плохие деяния приносят свои плоды и производят свой эффект, то возможно, с разрушением тела, после смерти, я попаду в хорошее место, в мир блаженства»

‘Sace kho pana atthi paro loko, atthi sukatadukkaṭānaṃ  kammānaṃ phalaṃ vipāko, athāhaṃ kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjissāmī’ti, ayamassa paṭhamo assāso adhigato hoti.

Второе утешение, которое он находит – следующее: «Если нет иного мира, и если хорошие и плохие деяния не приносят своих плодов и не дают своего эффекта, тем не менее, прямо сейчас, в этой жизни я живу счастливо, свободный от враждебности и неприязни»

‘‘‘Sace kho pana natthi paro loko, natthi sukatadukkaṭānaṃ kammānaṃ phalaṃ vipāko, athāhaṃ  attānaṃ pariharāmī’ti, ayamassa dutiyo assāso adhigato hoti.

Третье утешение, которое он находит – следующее: «Допустим, зло возвращается к творящему зло. Тогда, поскольку я не замышлял ни против кого зла, как страдание может обернуться против меня, того, кто не совершал злых дел?»

‘‘‘Sace kho pana karoto karīyati pāpaṃ, na kho panāhaṃ kassaci pāpaṃ cetemi. Akarontaṃ kho pana maṃ pāpakammaṃ kuto dukkhaṃ phusissatī’ti, ayamassa tatiyo assāso adhigato hoti.

Четвертое утешение, которое он находит – следующее: «Допустим, зло не возвращается к творящему зло. Тогда, прямо сейчас, в обоих случаях,[8] я остаюсь незапятнанным»

‘‘‘Sace kho pana karoto na karīyati pāpaṃ, athāhaṃ ubhayeneva visuddhaṃ attānaṃ samanupassāmī’ti, ayamassa catuttho assāso adhigato hoti.

Когда, каламы, такой благородный ученик так освобождает свой ум от враждебности, от недоброжелательности, делает его непорочным и чистым – тогда уже в этой жизни он находит эти четыре утешения.

‘‘Sa kho so, kālāmā, ariyasāvako evaṃ averacitto evaṃ abyāpajjhacitto evaṃ asaṃkiliṭṭhacitto evaṃ visuddhacitto. Tassa diṭṭheva dhamme ime cattāro assāsā adhigatā hontī’’ti.

– Это так, Благословенный! Это так, Совершенный! Когда такой благородный ученик так освобождает свой ум от враждебности, от недоброжелательности, делает его непорочным и чистым – тогда уже в этой жизни он находит эти четыре утешения.

‘‘Sa kho so, bhante, ariyasāvako evaṃ averacitto evaṃ abyāpajjhacitto evaṃ asaṃkiliṭṭhacitto evaṃ visuddhacitto. Tassa diṭṭheva dhamme ime cattāro assāsā adhigatā honti.

Превосходно, Господин! Превосходно, Господин! Это подобно тому, как поднимают опрокинутое, или раскрывают сокрытое, или указывают дорогу заблудившемуся, или ставят во тьме светильник, дабы имеющие глаза видели бы очертания. Точно так же и Дхамма была изложена почтенным Готамой разными способами. Теперь мы принимаем прибежище в почтенном Готаме, в Дхамме и монашеской Сангхе[9]. Пусть Благословенный считает нас своими мирскими последователями, принявшими прибежище отныне и до конца жизни.

‘‘Abhikkantaṃ bhante, abhikkantaṃ bhante, gotama, seyyathāpi bhante nikkujjitaṃ vā ukkujjeyya, paṭicchannaṃ vā vivareyya, mūḷhassa vā maggaṃ ācikkheyya, andhakāre vā telapajjotaṃ dhāreyya, cakkhumanto rūpāni dakkhintīti. Evamevaṃ bhotā gotamena anekapariyāyena dhammo pakāsito. Ete mayaṃ, bhante, bhagavantaṃ saraṇaṃ gacchāma dhammañca bhikkhusaṅghañca. Upāsake no, bhante, bhagavā dhāretu ajjatagge pāṇupete saraṇaṃ gate’’ti.


1. По изданию VRI Chattha Sangayana – Aṅguttaranikāyo, Tikanipātapāḷi, 5.66 Kesamuttisuttaṃ. Относительно нумераций текстов Палийского Канона см. здесь

2. Предисловие Тханиссаро Бхиккху взято отсюда.

3. Согласно комментариям Ангуттара Аттхакатхи, этот город находился на границе леса и служил перевалочным пунктом для разного рода странников и аскетов. Их визиты позволяли горожанам знакомиться с широким спектром различных философских систем, однако конфликтующие системы воззрений, которые им предлагались, ввергали их в сомнение и недоумение.
Эта сутта часто характеризуется как «Право на свободное исследование, дарованное Буддой», однако, хотя она очевидным образом не одобряет слепой веры, тем не менее, она не пропагандирует превосходства собственного мнения в духовной сфере. Как мы видим, один важный критерий легитимности, предложенный Буддой, — это мнение мудрого, и применение этого критерия подразумевает, что если кто-то готов признать других более мудрыми, чем он сам, и принять их рекомендации с доверием, то это приведет его к благу.[комментарий Бхикку Бодхи]

4. В английском тексте “That Blessed One is an arahant, fully enlightened, accomplished in true knowledge and conduct, sublime, knower of the world, unsurpassed leader of persons to be tamed, teacher of devas and humans, the Enlightened One, the Blessed One” – «Он, Благословенный – арахант, всецело просветленный, наделённый истинным знанием и добродетелью, совершенный, знаток мира, несравненный вожатый людей, нуждающихся в обуздании, учитель богов и людей, Просветленный, Благословенный». Однако, существует уже сложившаяся форма эпитетов Будды, которая была использована и для этого перевода.

5. Эти 10 «критериев недостаточности, чтобы быть истиной» могут быть сгруппированы в три категории: первая – это утверждения, основанные на традиции, которая включает первые четыре критерия. Из них “oral tradition” (anussava) – «предания» обычно понимаются как ссылка на предания Вед, которые по утверждениям брахманов, были созданы Изначальным Божеством и передавались изустно через поколения. “Lineage” (paramparā) – «традиционность учения» означают традицию вообще, не прерываемую последовательность учений или учителей. “Hearsay” (itikirā) – «слухи» – могут означать распространенное или общепринятое мнение. “А collection of scriptures ” (piṭaka-sampadā) – «Священные Писания» – означают любое собрание религиозных текстов, признаваемых непогрешимыми. Второй набор, который включает следующие четыре утверждения (takkahetu, nayahetu, ākāraparivitakkena, diṭṭhinijjhānakkhantiyā), относится к четырем типам умозаключений, которые различались мыслителями – современниками Будды; разницу между ними данный комментарий не рассматривает. Третий набор, состящий из последних двух пунктов, включает в себя два типа авторитетности: первый – это личная харизма оратора (возможно, также, включающая и внешние признаки, например высокую образованность, большое количество последователей, уважение правителя и т.д.); второй – это авторитет, зиждущийся на личных взаимоотношениях некоторой личности с оратором, который является его личным учителем (в тексте используется палийское слово «garu» которое идентично санскритскому слову «guru»). Для более детального анализа см. Jayatilleke, Early Buddhist Theory of Knowledge, pp.175–202, 271–75.[комментарий Бхикку Бодхи]

6. Согласно Будде, это те три неумелых первопричины, которые лежат в основе любого аморального поведения и всех загрязненных состояний ума. [см. "An anthology...": AN 24 (Causes of Action III,33), 37 (Lust, Hatred and Delusion III,76)]. Поскольку цель учения Будды заключается в уничтожении алчности, ненависти и заблуждений, Он искусно направил каламов к принятию Учения просто апеллируя к их собственному опыту, без навязывания им своего авторитета. [комментарий Бхикку Бодхи]

7. Тут Будда вводит практику четырех «божественных местопребываний» (brahmavihāra): развитие всеохватывающего дружелюбия, сострадания, сопереживающей радости и безмятежного наблюдения. Дружелюбие (mettā) формально определяется как желание благополучия и счастья всем живым существам; сострадание (karuṇā) – как сочувствие ко всем, кто подвержен страданию; сопереживающая радость (muditā) – как радость успеху и удаче других; и безмятежное наблюдение (upekkhā) – как объективная или беспристрастная позиция ко всем живым существам. [комментарий Бхикку Бодхи]

8. «В обоих случаях» (ubhayen'eva) – потому что он не совершал зла, и потому что зло не падет на него. [комментарий Бхикку Бодхи]

9. Этот фрагмент отсутствует в английском тексте. Вместо него есть сноска, что фрагмент идентичен тому, который есть в тексте Ангуттара Никая III, 60

Примечания:
1. В этом переводе использовались некоторые удачные обороты из переводов А.Я. Сыркина с пали на русский. В частности, использован перевод «Дигха Никая 13, Тевиджджа сутта Сутта о знании трех вед» для перевода фрагментов "Он пребывает, пронизывая разумом, исполненным..." и части последнего параграфа.
2. Интересное эссе Бхикку Бодхи относительно Калама-сутты опубликовано на сайте http:// www.accesstoinsight.org и может быть найдено по ссылке http://www.accesstoinsight.org/lib/authors/bodhi/bps-essay_09.html
3. По этой же сутте Бхикку Бодхи прочитал лекцию, которая может быть найдена по ссылке http://www.bodhimonastery.net/courses/MN/MP3/M0006_AN-03_065.mp3
4. Выражаю признательность Г. Дандурову за замечания.


| В начало страницы | | На основную страницу |